Promene vremena utiču na naše raspoloženje. To je neporeciva činjenica. Svi smo iskusili kako nas nailazak hladnog i tmurnog vremena čini mrzovoljnim. Istraživanja su pokazala da joga može da značajno ublaži te pojave koje nauka ne razume potpuno, ali koje su ipak svakodnevna realnost.
Promene raspoloženja u zavisnosti od godišnjeg doba (nazvane u medicini SAD – Seasonal Affective Disorder), jesu promene raspoloženja koje pogađaju mnoge ljude tokom zimskih meseci. Prema proučavanjima, dolazak zime može da značajno utiče na ponašanje ljudi koji su skloni tuzi i depresiji. Te promene karakterišu velike oscilacije raspoloženja, potpuni nedostatak energije, preterano dugo spavanje, kao i sklonost ka konzumiranju velike količine nekvalitetne hrane (pune šećera i masti – tzv. džank fud)
Veruje se da su ove promene raspoloženja povezane sa nedostatkom svetlosti u zimskim mesecima. U tome značajnu ulogu igra šišarkasta žlezda (ili pinealna žlezda). Sa godinama, ova žlezda proizvodi sve manje melatonina, što je jedan od uzroka ovakvih padova raspoloženja.
Tablete baš i nisu rešenje
Šišarkasta žlezda je veličine zrna graška i nalazi se u središtu mozga. Ona proizvodi hormon melatonin, koji je neka vrsta “eliksira mladosti” koji podmlađuje telo. Ovaj hormon takođe reguliše telesni časovnik, ima antikancerogena svojstva, a takođe pozitivno utiče i na jačanje imuniteta. Melatonin reguliše spavanje, a proizvodi se noću, tokom dubokog sna. U zimskim mesecima manjak svetlosti može da učini da proizvodnja melatonina pođe naopako, što remeti unutrašnji telesni časovnik. Ovo može dovesti do lošeg spavanja noću, a preterane pospanosti tokom dana, što stvara začarani krug koji još više smanjuje proizvodnju melatonina.
Na Zapadu se ovi poremećaji raspoloženja često tretiraju tako što se pacijentima daju tablete sa malim dozama melatonina. Smatra se da ove doze mogu da ponovo uspostave telesni časovnik. Ali, spoljašnje dodavanje hormona telu se dosad uvek pokazalo kao rizično, jer često dovodi do nepredviđenih posledica na duge staze; tako je i sa tabletama melatonina, čiji sporedni efekti nisu još proučeni.
Joga je prirodan način
Drevna nauka joge ima prirodno rešenje za ove probleme. U okviru ove discipline postoje brojne tehnike koje mogu da duže održe šišarkastu žlezdu aktivnom (medicinska je činjenica da kod ljudi ona već od puberteta počinje da zakržljava i smanjuje svoju aktivnost)
Trataka je jedna veoma stara tehnika, koja podrazumeva gledanje u tačkasti predmet, najbolje plamen. Sansritska reč “trataka” znači “postojan i neprekinut pogled”. Koncentrisano gledanje u plamen sveće, postavljen u visini očiju na oko 30 santimetara od lica, tokom nekoliko minuta, podstiče šišarkastu žlezdu da proizvede melatonin.
Setite se – dok nije bilo televizora, porodica se okupljala oko ognjišta, pričale su se priče, ili se samo sedelo i gledalo u vatru. Naučna istraživanja su egzaktno pokazala da gledanje u plamen podstiče proizvodnju umirujućih alfa-talasa u mozgu…
Pranajama, ili kontrola daha, takođe može da poveća proizvodnju melatonina. Jedna od vežbi koja pomaže u ovome jeste naizmenično disanje kroz nos. (Na primer, tako što zatvorimo levu nozdrvu, udahnemo kroz desnu nozdrvu dok izbrojimo do jedan, potom zatvorimo obe nozdrve i zadržimo dah dok izbrojimo do četiri, potom otvorimo samo levu nozdrvu izdahnemo kroz nju dok izbrojimo do dva; potom čitavu proceduru ponovimo obrnuto, tako što najpre zatvorimo desnu nozdrvu i udahnemo kroz levu brojeći do jedan itd. ovo ponovimo desetak puta).
